Jonaguni monument

Moj članak

Jonaguni monument je veštačka struktura u Tihom okeanu i nalazi se pored Jonaguni ostrva, najjužnijeg Rjukju ostrva u Japanu. Monument je delo ljudskih ruku, obrađenog kamena i stoji na dubini od oko 25 metara u Tihom okeanu. Monument je dugačak oko 50 metara i širok oko 20 metara.1

Struktura je otkrivena 1986. godine od tamošnjih lokalnih ronioca. Potom je istraživana i to najviše pod vođstvom doktora morske geologije sa Rjukju Univerziteta, Masaki Kimure.

Masaki Kimura veruje da je struktura veštačka tvorevina i da je monument nastao oko 10.000 godine prije nove ere. Kasnije je istakao da je struktura ustvari nastala oko 3.000 godine prije nove ere, što je njegovo poslednje stajalište.2

Monument je pregledao takođe i jedan od američkih naučnika. Američki naučnik, doktor geologije Robet Šoh sa Univerziteta u Bostonu je isticao da je monument prirodnog porekla.
Istog takvog mišljenja je bio i Patrik Nan, profesor okeanske geološke nauke sa Univerziteta Južnog Pacifika.

Da li se radi o veštačkoj tvorevini ili prirodnoj formaciji to nije toliko teško ni zaključiti.
Po slikama i snimcima same strukture se može doći do zaključka da je Jonagumi monument ustvari veštačka tvorevina.

Da navedem razloge.

Unutar celokupnog kompleksa se nalazi jedna isklesana ljudska glava (slika na početku teksta). Dosta je grubog izgleda, ali su prilično vidljive i raspoznatljive oči i usta.

Struktura celokupnog monumenta se sastoji uglavnom od kamenja koje je savršenog pravog ugla, stepenica, prolaza i drugo.

Na vrhu monumenta se može videti tzv. reljef kornjače. Reljef je očito veštački. Dole se mogu videti slike tog reljefa. Prednji kraj izgleda kao glava kornjače, a pozadina kao oklop kornjače. Nalazi se na uzvišenijem delu, stepenici takoreći.

U monumentu se može videti veštački svod sa poslaganim kamenjem, slično gradnji ogromnih građevina kod Inka. Slika dole.

Takođe su prisutni tragovi obrade kamena. Slika dole.

Uveliko se primećuje da je stuktura napravljena slaganjem kamenja jedan do drugog, na drugog, prilično slično kao kod Inka kamenih građevina.

Slika dole, očito veštački postavljenovi blokovi.

U monumentu se mogu naći i isklesana udubljenja, očito s nekom svrhom.

Sve ovo navedeno i prikazano dokazuje da je struktura ustvari veštačka tvorevina. 

Da ne bi neko pomislio da je ovo sve fotošop što se tiče fotografija postavljam ovde dva videa u kojemu se mogu videti snimci monumenta i upravo ovo što sam prikazao u slikama.

Upravo sve ovo prezewntirano dokazuje da je Jonaguni monument veštačka tvorevina. To je sasvim očito. 

Tako da naučnici koji su tvrdili da je monument prirodna struktura su to učinili zbog toga što se ne uklapa u savremene naučne stavove. 

Znači, monument je veštačka tvorrevina.

Monument je veštačka tvorevina, ali koja mu je bila svrha. 

Najsofisticaranije građevine u ljudskim civilizacijama su hramovi. Tako da s obzirom da se radi o visoko sofisticiranom kompleksu. verovatno se radi o nekoj vrsti hrama i struktura širih namena. 

U prvom videu koji sam postavio, od 9:07 možemo videti tzv. reljef kornjače. Ovaj reljef najviše potvrđuje da je celokupni monument veštačka tvorevina. S druge strane ovaj reljef se čini kao centralni element celokupnog Jonaguni monument kompleksa. Nalazi se na vrhu monumenta i podseća na neki oblik religijskog žrtvenika. Poznato je kako su u drevno vreme na vrhovima građevina postojali žrtvenici za prinošenje žrtava u religijske svrhe. Npr. zigurati u Mesopotamiji, piramide u Meksiku kod Azteka i Maja, i drugo. Po svemu sudeći, s obzirom da se radi o centralnom delu (po značaju) i vrhu strukture (monumenta) i slično. smatram da je to neki oblik žrtvenika u religijske svrhe (tako mi se čini). Čemu su prinošene žrtve nije poznato.

Prilično najvažnije pitanje koje je u vezi monumenta je kad je monument izgrađen. 

S obzirom da se radi o zaista ogromnim kamenim blokovima kao gradivnoj strukturi sigurno da je neka razvijena civilizacija morala ovako nešto da izgradi. Npr. razne kompleksne građevine su sazidale razvijene civilizacije po stepenu razvoja. kao Inka, Egipćani, Vavilonci. Sve te građevine je nužno da grade neke razvijene civilizacije, a ne primitivne po stepenu razvoja. Kompleksne građevine nisu zidali lovci-sakupljači, nomadi, znači primitivna društva, nego gradske civilizacije. Tako bi i ovaj monumemt trebalo da je sazidala neka kompleksnija civilzacija, koja je imala gradove. Sigurno da brojni elementi koji su postojali na monumentu su propali kroz vreme ili u nekoj katastrofi, npr. elementi od drveta, tkanine i slično su propali.

Što se tiče pitanja same istorije Japana i Jonagunija i dovođenja monumenta u taj kontekst, najstarija civilizacija u Japanu je bila Džomon kultura koja je trajala sve do 300 godine prije nove ere. Oni su ostavili za sobom brojnu grnčariju i figurice. Nije dokazano da su oni bili megalitska kultura, uopšte, tako šta se ne smatra kod istoričara. Oni su bili lovci, sakupljači plodova. Nema nikakvih zaključivanja kod istoričara da su se bavili izradom megalita. Nakon Džomon kulture od 300 godine prije nove ere nastupa Jajoi kultura (300 g p.n.e. do 300 g. n.e.) u kojoj je karakteristično korištenje metalnih oruđa. Kinezi su ostavili najstariji opis Japanaca, u doba Jajoi kulture. Najstariji opis je iz 3. veka nove ere. Oni opisuju Japance kao divlje varvare koji imaju neki oblik društvenog matrijarhata tj. gde vladaju žene. Opisuju jednom prilikom da Japanom vlada  šamanska kraljica Himiko, u svojoj pratnji ima 1000 žena, od toga jedan muškarac - njenog brat. Ona je umrla bezbračna i nasleđuje je na prestolu 13-godišnja devojčica.3

Što se tiče istorije Jonaguni ostrva, najstarija istorija Jonaguni ostrva je takođe opisana kao oblik vladavine žena. U 15. veku se spominje da ostrvom vlada žena Sanaj Isoba. Kasnije kad je u 15. veku Jonaguni ostrvom zavladala Rjukjui kraljevstvo i tada u raznim izvorima, a i vekovima kasnije se spominje Jonaguni ostrvo kao ostrvo gde vladaju žene. Bilo bi čudno da u takvoj kulturi amazonki se grade sofisticirane megalitske strukture kao Jonaguni monument. Kinezi ne opisuju Japance kao megalitsku kulturu nego kao nerazvijene varvare. Japanci su kasnije i primili kinesku kulturu, tj. uskladili je sa svojom.

Znači, Jonaguni monument je morala sazidati sofisticirana kultura u drevno doba. Takve kulture u Japanu u drevno doba nije bilo. Najstarija kultura u Japanu ksko smatraju istoričari nije gradila megalite. Nemamo istorijske pisane izvore od najranijih doba Japana, ali kasniji izvori govore da su Japanci bili divlji varvari i matrijarhalna kultura, to je verovatno istina i za raniji period. Najstariji istorija Jonaguni monumenta je bila sastavljena od amazonki. Sve ovo upućuje da Jonaguni monument nisu sazidali Japanci u drevno doba.

Stoga je pitanje ko je sazidao Jonaguni monument.   

Zanimljivo je kako u drugom videu koji sam postavio, na 0:45 kada ronilac sedi na stepenicama stadiona kada gleda prema okeanu, dno okeana se pruža u nedogled u ravninu. Tako da Jonaguni monument je sigurno potopljen kada je povećan nivo okeana. Nivo okeana mora biti povećan uveliko da potopi celokupni monument, jer je pod dna kod stadiona koji se pruža prema Tihom okeanu ustvari ravan u veliku daljinu, i u ravnini je sa podom Jonaguni monumenta. Šta može toliko povećati nivo okeana.

Povećanje nivoa okeana se savršeno uklapa u priču o svetskom Potopu. 

Tako da bi monument stoga bio izgrađen prije svetskog Potopa i potopljen je u Potopu. 

Možda nisam u pravu da je Jonaguni monument nastao prije Potopa, ali se savršeno uklapa u takvo gledište. 

Svi narodi na celom svetu imaju priču o svetskom Potopu koji je uništio gotovo celo čovečanstvo i potopio gotovo celu Zemlju. Što je dokaz da se određeni svetski Potop i desio. U knjizi Postanja u Bibliji je opisana predpotopna civilizacija u kraćim crtama. S obzirom na dug životni vek i proizvodnju željeza u tom periodu kao i iz drugih razloga uvek se tumačilo da se radilo o naprednoj civilizaciji u tom periodu. Tako da bi se Jonaguni monument u svemu ustvari uklapao u ovakvo gledište, da se radi o predpotopnoj građevini koja je delom oštećena u svetskom Potopu i u potpunosti potopljena te sada stoji u okeanu na dubini od 25 metara dubine.

Ostatke predpotopne civilzacije bi i trebali da tražimo u okeanima. Strukture na kopnu ne moraju nužno govoriti o predpotopnoj civilizaciji. Ostaci građevina u okeanu, koje se uklapaju u priču o Potopu su prilično dobra naznaka da su nastale u svetskom Potopu. Tako možemo videti Jonaguni monument koji je na prilično čudnom mestu za gradnju tj. u okeanu, Bimini cestu od blokova u Atlantskom okeanu te ostatke grada u okeanu pored ostrva Kube, na dubini od 650 do 750 metara dubine. Sve ovo su po svemu, visoko verovatno prepotopne građevine. 

S obzirom na sve to i izvođenjem zaključaka o mogućoj strukturi i karakteristikama predpotopnih građevina tj. specifične forme megalitskih građevina prilično čudnih struktura, takve građevine se takođe odlično uklapaju i u megalitske građevine na kopnu u Sibiru, u Rusiji.3  

Takođe se sigurno mogu pronaći ostaci predpotopne civilizacije i drugde na kopnu.

Tako da se prilično čini da se u svim tim slučajevima radi o predpotopnoj civilizaciji koja je uništena u svetskom biblijskom Potopu.

Znači, Jonaguni monument je visoko verovatno predpotopna građevina tj. nastala je prije svetskog Potopa i potopljena je u svetskom Potopu. 

Što se mene tiče ja smatram da jeste.  

1. https://news.nationalgeographic.com/news/2007/09/yonaguni-jima-japan-underwater-city/

2. https://www.britannica.com/topic/Yonaguni-Monument

3. A brief history of Samurai, Džonatan Klemnts, str. 5.

4. O svemu navedenom u bubućim člancima