Autor: Karl Viland
Slika: Periosteum: netaknut, Osteoblasti: aktivni. Ponovni rast završen.
Ravan udarac, sa punim tankerom goriva u punoj brzini1 je iskustvo koje ne želim niskim da delim. Iznaneđenje je bilo što sam preživeo-Bog je očito imao druge planove za mene.2
Tokom 5 i po meseci u bolnici i godinama kasnije, imao sam nizove
operacija da bi rekonstruisali različite delove mene, posebno kosti
moga lica.3
Ove operacije su često zahtevale korištenje mojih vlastitih kostiju
za graftiranje. Primetio sam da se plastični hirurg stalno vraćao na
moju desnu stranu prsnog koša kroz stalno isti horizontalni ožiljak,
zapravo, da dobije više kostiju za ove procedure. Jednog dana, upitao
sam ga kako nije „ostao bez kostiju“. Pogledao me je bezbojno i tada mi
objasnio da su on i njegov tim uzeli svaki put celo rebro. „Mi ostavimo
periosteum netaknut, tako da rebro samo naraste opet ponovo.“
Bez obzira što sam obrazovan kao porodični doktor i imao sam prakse na tom području, bio
sam intrigiran; nikada to nisam shvatio ranije. Periosteum (u doslovnom
značenju reči „oko kosti“) je membrana koja prekriva svaku kost – to je
razlog na primer zašto možete imati stvari zaglavljene između zuba dok
glodate nogu jagnjeta. Periosteum sadrži ćelije koje mogu izraditi nove
kosti. „Periosteum rebra“, a posebno kod mladih ljudi, „ima izvanrednu
sposobnost regenerisanja rebra, verovatno više od bilo koje druge
kosti“.4
Toraični (prsni) hirurzi rutinski otklanjaju rebra, a ona često opet
ponovo izrastu u celini ili delom. Veoma zavisi o pažnji na koji je
način rebro otlonjeno; mora biti „izguljeno“ iz periosteuma da bi se
ostavila ova membrana netaknuta što je više moguće. Glavni razlog zašto
je rebro idealna mogućnost takve regeneracije je to što je pričvršćeno
intekostalnim mišićem koji ga snabdeva velikim zalihama krvi.
Kada mi je to hirurg prvo rekao moja misao je odmah bila – „Vau, to
je stvarno prikladno, Adam nije morao da hoda okolo sa defektom. U
Postanju 2:21, koji se odnosi na stvaranja Eve, mi čitamo:
„I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa, pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;“
Začuđujuće, neki hrišćani su odrasli verujućui da muškarac ima jedno
rebro manje od žene. Naravno, imaju isti broj. Neki antikreacionisti su
koristili činjenicu da muškarac danas nema nijedno nedostajuće rebro da
se rugaju doslovnom Postanju.
Godinama prije moje nesreće, kada bi me upitali o tome, dao bih
odgovor sličan ovome: „Ako bi tvoj otac izgubio prst na cirkularnoj
pili, da li bi zaista očekivao da takođe sva njegova deca imaju jedan
prst manje? Ili svi njegovi sinovi, ali ne njegove kćeri? Naravno da ne.
DNK instrukcije koje se prenose s roditelja na dete su u obliku koda,
kao pisanje – otklanjanje rebra (ili prsta) ne bi promenilo instrukcije u
kodu, tako da bi sve potomstvo imalo sva rebra (ili prste).
Dok je ovo još sve istinito i prikladno, ova informacija o ponovnom
rastu rebra daje novu i fascinantnu dimenziju. Bog je dizajnirao rebro,
takođe i periosteum. On bi zasigurno znao kako da otkloni rebro na takav
način da bi ono kasnije ponovo izraslo, kao što rebra čine danas – bez
potrebe ikakve vrste posebnog čuda.5
Adam ne bi tako imao nikakvo trajno područje slabosti u prsnom košu,
nego bi imao, svih stotinama godina svoga života isti broj rebara koliko ih
imamo ja i ti danas.
1 Ukupna brzina sudara te 1986. g. je bila 180 kilometara (112 milja) na sat.
2 Za razliku od moje tada jedanaestogodišnje kćerke Lise koja je čudnovato izbegla gotovo netaknuta.
3 Kao direktnu posledicu nesreće imao sam ukupno 55 operacija pod celokupnom anastezijom (većina nisu uključivala otklanjanje rebra).
4 Plastični hirurg dr. Dejvid Penington, lični razgovor, 7. maj 1999. g.
5 Naravno, zaista posebno čudo je bilo napraviti Evu od mesa i kosti.
Zašto na takav način - zašto ne direktno od osnovnih elemenata ili
„praha“, kao kod Adama? Svi smo sagrešili „kroz Adama“, i svi smo
iskupljeni kroz žrtvu Isusa Hrista – „poslednjeg Adama“ (1Kor 15:45).
Tako da je bilo važno da mi svi ukljujući Evu, budemo potomci Adama.
Nema komentara:
Objavi komentar