Pećina kristala u Meksiku

Uređenje postova

Još treba da uredim postove što sam sad postavio.

Uređeni su postovi od zadnjeg do članak o baraminologiji, zatim članak o datiranju K-Ar je uređen. Ostali noviji nisu još uređeni.

Neuspeh „konkordizma“ dugog doba

str. 57-59, the Genesis account, teološki, istorijski i naučni komentar na Postanje 1-11,

Džonatan Sarfati, PHD, F.M.

Zapazi da okvir gledište ne pokušava da uklopi dane Postanja sa pravim istorijskim danima. Ali, ima onih koji žele da rastegnu dane i naivno misle da se oni mogu uklopiti sa redom Stvaranja, ako već ne sa vremenskim okvirom. Ovo je tip „konkordskog“ gledišta.

Međutim, postoje glavne kontradikcije između doslovnog čitanja Pisma i reda tvrđenog od uniformacijske/evolucione „nauke“. Ovo je objašnjeno u Tablici 2.2. Neki od glavnih naglasaka su:

1. Teorija velikog praska stavlja da se veliki prasak desio pre 13,8 milijardi godina, nakon toga milijardama godina zvezde su nastajale i umirale, i od „zvezdane prašine“ je nastalo naše sunce- svi elementi nad heliumom su navodno otpušteni eksplozijom zvezda.1 Zatim su se Zemlja i ostatak planeta oblikovali pre oko 4,5 milijardi godina od nekekako izkondenziranog vrtloga oblaka gasa i prašine (nebula).2 Tako je Sunce nastalo pre Zemlje, a mnoge zvezde su nastale milijardama godina pre Sunca. Ali, Postanje uči da je Bog stvorio Zemlju 1. dana, a Sunce i zvezde 4. dana.
 

2.  Evolucija postulira da su prvi živi organizmi bili jednoćeliski organizmi koji su proizašli iz okeanske iskonske supe hemijskom evolucijom.3 Nakon toga živa bića su evoluirala u morima mnogo prije kopnenih biljaka i životinja i još ranije od drveća. Ali, Postanje otkriva da je Bog stvorio kopnene biljke, uključujući drveće prvo.

3.  Evolucija uči da su ihtiosaurusi i drugi morski gmizavci evoluirali od kopnenih gmizavaca i da su kitovi evoluirali od kopnenih sisavaca, koji su evoluirali od drugih kopnenih gmizavaca. Dan-dobci odano tvrde da su prethodni stvoreni prije narednih. Slično tome, evolucionisti veruju da su ptice i pterosaurusi evoluirali od kopnenih reptila dok su šišmiši evoluirali od kopnenih sisavaca. Međutim, Postanje izričito uči da je Bog stvorio morska i leteća stvorenja 5. dana, dan prije nego što je stvorio kopnena stvorenja, 6. dana. Ovo je dovelo do vrlo maštovitog izvrtanja Pisma da se eon-„dani“ preklapaju, a ne da slede jedan iza drugog.4

4. Svaki oblik evolucije mora čvrsto poreći doslovno prvog pojedinačnog muškarca i ženu koji su jedini predci svih drugih ljudi koji su ikada postojali.5 To jest, oni kažu da je populacija majmunolikih stvorenja evlouirala u populaciju ljudi. Postanje s druge strane uči da je prvi čovek stvoren ne od živih stvorenja, nego od nežive materije (praha zemljskog), koja je postala živa kada je Bog udahnuo u nju (Postanje 2:7). I, prva žena slično tome nije imala majku, nego je stvorena od čovečijeg rebra (Postanje 2:21-24).

Kreacionisti dan-dobci su prošli malo bolje, oni slepo prihvaćaju evoluciono datiranje. Evolucionisti datiraju fosil nesumnjiivo Homo sapiensa na otprilike 200.000 godina, mnogo ranije nego što Adam može biti čak sa najapsurdnijim rastezanjem biblijskog vremenskog okvira danog u Postanju 5 i 11. Ovo je dalje objašnjeno u „Ljudska smrt-veliki problem za milione godina.“, Poglavlje 13.

5.  Sva gledišta-milijardi godina stavljaju smrt prije greha. Teško je dovoljno naglasiti važnost ovoga. Ova gledišta uče da čim su se živa bića pojavila ona su takođe i umirala. Međutim, prva zabeležena smrt biblijskog živog stvorenja (hebrejski nefeš haja 5) se desila nakon što su Adam i Eva zgrešili, kada je Bog ubio životinju da napravi kožnu odeću za njih. Zato je široka sekcija ovog komentara (knjige) posvećena poreklu smrti od greha (vidi „Fizička smrt“, pogl. 13).

Tablica 2.2.: Kontradikcije između Postanja i uniformacijske „nauke“ u sledu događaja.

Dan	Biblijsko stvaranje		Veliki prasak, Evolucija	Evolucioni sled
1a	Nebo i Zemlja		Svetlost	1
1a	Tama		Prostranstvo (expanse)	2
1a	Voda, okeani		Zvezde	3
1b	Svetlost		Voda	4
2	Prostranstvo (expanse)		Sunce	5
3a	Suva zemlja		Zemlja i solarni sistem	6
3b	Prvi život: kopnene biljke, drveće		Suva zemlja	7
4	Sunce, Mesec, zvezde		Okeani	8
5	Ribe		Prvi život: jednoćelijski organizmi	9
5	Kitovi (uključujući delfine)		Smrt	10
5	Ihtiosaurusi, mosaurusi		Ribe	11
5	Pleziosaurusi, pliosaurusi		Drveće	12
5	Ptice, šišmiši, pterosaurusi		Kopneni gmizavci	13
6a	Kopni gmizavci („životinje što se miču“)		Ihtiosaurusi, mosasaurusi, pleziosaurusi, pliosaurusi, pterosaurusi od kopnenih gmizavaca	14
6a	Kopneni sisavci		Kopneni sisavci (od kopnenih gmizavaca)	15
6b	Jedan čovek od praha		Ptice od kopnenih gmizavaca	16
6c	Jedna žena od čovečijeg rebra		Šišmiši i kitovi (od kopnenih gmizavaca)	17
Nekoliko dana nakon nedelje Stvaranja	Smrt (zbog Adamovog greha)		Populacija majmunolikih stvorenja je evoluirala u populaciju ljudi	18

1. Henry.J., The elements of the universe point to creation: Introduction to a critique of nucleosynthesis theory, J.Creation 20(2):53-60,2006.

2. Sarfati,J., Solar system origin: Nebular hypothesis, Creation 32(3):34-35, 2010, creation.com/nebular.

3. Batten, D., Origin of life: An explanation of what is needed for abiogenesis (or biopoiesis), creation.com/origin-of life, 26. novembar 2013.

4.   Ross, H., Genesis One: A Scientific Perspective, str. 12, 1983.

5. Carter, The Non-Mythical Adam and Eve! Refuting errors by Francis Collins and BioLogos;creation.com/biologos-adam, 20. avgust 2011.

6.  Pitman, D., Nephesh chayyah: A matter of life … and non-life, creation.com/nephesh-chayyah, 8. april 2014.

Još jedna nogata zmija?

Šta kreacionisti da misle o tome?

Džonatan Sarfati

Objavljeno: 29. aprila 2008. godine

Evolucinisti su uzbuđeni zbog nedavnog otkrića, stražnjih nogu na fosilu zmije.1

Ali, šta je zapravo pronađeno i koja su prihvatljiva i neprihvatljiva objašnjenja?

Šta je pronađeno?

Slika: news.bbc.co.uk

Zapravo, sam fosil je prilično stara vest. Francuski paleontolog Žan Klod Raž i Fransoa Escvil su ga otkrili 2000. godine otisnutog na tankom krečnjačkom bloku blizu Lebanskog sela al-Namura. 85 cm (33,5 in) dugačko stvorenje je uvršteno uniformacijskom stratigrafijom Cenomijskoj fazi, prvoj fazi gornjeg Kreatocena i „datirano“ je na oko 94 miliona godina starosti. Prvi put je stvorenje nazvano Podophis descousensi,2 ali ime roda je otklonjeno, tako da je preimenovano u Eupodophis.3

Aleksandra Houssaye iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Parizu i njen tim su analizirali fosil sa intenzivnim laserom X-zrake iz Evropskog sinhroton radijacijskog postrojenja na rubu Alpa. Proces je nazvan komputirana laminografija, u kojem je 3D slika izrađena iz stotine 2D X-zrake-slika koje seku kroz stvorenje. Tako da stvorenje može biti analizirano u finim detaljima bez da ga se uništi.

Istraživači su napravili razumnu tvrdnju da su pronašli femur (kost kuka), tibiu i fibulu (kost donje noge), zglob kolena i kost članka. Dr. Houssaye je komentirala:

„Mi smo bili sigurni da je imao dve noge, ali ih je bilo odlično videti i nadamo se da ćemo pronaći druge karakteristike koje nismo mogli videti na drugom udu.“

Zaista, samo ime znači „zmija sa dobrim nogama“, tako da čak i noge ustvari nisu bile novo otkriće; to je bio detalj otkriven naprednom analitičkom tehnikom. Ali, da li „noge“ dugačke 2 cm i nedostajući prsti mogu biti klasificirani kao „dobro“. To je drugo pitanje.

Dokaz evolucije?

Čak i sa pretpostavkom da može biti utvrđeno da je predak današnjih zmija imao noge, kreacionisti u principu nemaju problema sa gubitkom karakteristika kroz prirodne procese. Razvoj beznožnosti nije dokaz evolucije molekula ka čoveku, koja zahteva dodatak nove genetske informacije. Gubitak nogu može biti postignut kroz degeneraciju DNK informacijske sekvence koja određuje razvoj nogu. Vidi takođe: Beetle bloopers: Even a defect can be an advantage sometimes.

Postoje dve protivničke evolucione teorije. Jedna kaže da su se zmije pojavile od morskih reptila nazvanih mosasauri, dok druga tvrdi da su se pojavile od kopnenih kopača tj. monitor guštera. Istraživači se nadaju da će ovaj novi fosil razrešiti debatu. Ali, ovo znači da karakteristike koje navodno pokazuju zajedničkog pretka prema jednoj teoriji, moraju zapravo biti homoplazije, tj. konvergentna evolucija karatkeristika koja se pojavila nezavisno, ako je druga teorija tačna. Ali, homologija se smatra da je dokaz za evoluciju (bez obzira na mnoge probleme; vidi: Common structures = common ancestry?). Pozivanje na homoplaziju je zapravo ublažavanje dokaza koji se ne uklapaju u paradigmu i zaista je takvo ublažavanje dokaza sveprisutno.

Bolje objašnjenje je da su mosasaur zastupnici u pravu da su zmije mogle evoluirati od monitor guštera i zastupnici monitora su u pravu da su zmije mogle evoluirati od mosasaura. To jest, zmije nisu evoluirale ni od čega i stvorene su kao zmije!

Slika: news.bbc.co.uk

Kako je Eupodophis descouensi mogao izgledati. Noge su skroz dole na telu.

Kredibilna evoluciona priča treba da pokazuje „primitivne“ zmije sa istaknutim nogama i dok su zmije postajale „naprednije“ noge su se trebale smanjivati. Ali, fosilni zapis zmija ne pokazuje to. Zmije koje su datirane kao „starije“ od nogatih ne pokazuju da su imale noge. To jest, nogate zmije izgledaju kao „napredne“ na određeni način. Prije opisana nogata zmija Haasiophis terrasanctus je bila dovoljno „napredna“ da otvori vilicu da pojede plen veći od njene glave isto kao što kopneni konstruktori kao pitoni i danas rade. Ova i druge nogate zmije Pachyrhachis problematicus su bile „napredne zmije tako da su ponovo evoluirale noge“, prema Olivier Repelu iz Fild muzeja u Čikagu.4 Drugim rečima, on ne veruje da je ova jedinka evolucioni prethodnik prve beznoge zmije.

Raž i Eskvil kažu za sve tri nogate zmije Haasiophis, Pachyrhachis i Eupodophis:

„tri zadnjonožne zmije imaju makrostomatnu lobanju, ali u današnjim zmijama ova osobina se pojavljuje samo u oblicima za koje se smatra da su „najnapredniji“, Makrostomata, a priori, ova struktura treba biti izvedena.“5

Značajno da sve tri zmije su u jednoj stratografskoj fazi i jednoj geografskoj lokaciji. Raž i Eskvil kažu:

„Činjenica da potvrđeno ili izvedeno sve nogate zmije su iz Cenomaijskog doba je iznenađujuće. … Dodatno, ove zmije imaju veoma ograničenu geografsku distribuciju. Sve se pojavljuju u „mediteranskom“ području Tetisa ili u njegovoj okolici, na severnim, istočnim i južnim marginama postojećeg Mediterana i njegovom proširenju sve do prelaznog područja između Akvitanije i Pariškog korita.“

Ovo podseća na posebnost da je jedna provincija Kine izbacila sve navodne pernate dinosaure kao i Arheoraptor prevaru, osim što istraživanju nogate zmije nedostaju upitni aspekti pernate dino industrije.

Noge su sićušne u usporedbi sa veličinom stvorenja za sve tri nogate zmije. Ali, čak i danas boa i pitoni imaju sićušne „krakove“ koji se nalaze blizu njihovih krajeva koji se danas koriste za hvatanje tokom parenja. Vidi takođe: Vestigal Organs: What do they prove?

Moguće biblijski saglasno objašnjenje

Jedna ideja nije moguća, a to je da je ovo zmija iz doba Pada kada je Bog prokleo zmiju u Postanju da gmiže na svom stomaku (Postanje 3:14). Nije, s obzirom da je ovo fosil, verovatnije je formiran u Nojevom Potopu oko 1.600 godina nakon Prokletstva. Zapazi takođe, svaki geološki red nije redosled doba, nego redosled zatrpavanja od strane Potopa i njegov posledični efekat. Vidi: Biblical Geology: Properly Understanding the Rocks.

Ali, takvi fosili mogu osvetliti prirodu Prokletstva. Mi ne znamo tačno šta je Bog učinio sa zmijom, ali jedna od mogućnosti je da je ugasio genetsku informaciju koja čini noge, kukove i druge karakteristike nužnim za hod.

Ako je ovo tako, mutacija je mogla upaliti nešto od ove informacije ponovo, ali nepotpuno. Takođe, nekorištene sekcije genoma će verovatnije akumulirati mutacije bez prirodne selekcije da ih iskoreni. Tako da ako se ova sekcija upalila pre hiljadu godina nakon Pada, mogla je biti upropašćena sa svim mutacijama. Tako da je jedini rezultat u sitnim deformisanim nogama previše malim za hod. Činjenica da su ove nogate zmije zatrpane u jednom području i na istoj fazi u Potopu upućuje na zajednički okolišni faktor koji je uticao na ovu ekološku zonu.

Dandanas, još više vremena od stvaranja, čak i više mutacijskog tereta je moglo biti akumulirano značeći da bi bilo čak i manje razumljive informacije da se upali. Dr. Džon Sendfor, izumitelj genetskog pištolja je pokazao da stopa akumuliranog mutacijskog oštećenja je tako velika da bi uništila naše genome u potpunosti u navodnim milionima godina. Pogledaj njegovu knjigu: Genetic Entropy and the Mystery of the Genome.

Zaista, isključivanje informacije se dešava stalno, svaki put kad embrion uzrasta u odraslu jedinsku. Svaki pojedinac započinje kao jedna ćelija – zigota ili kao ovum oplođen od spermatozoida. Ovaj oplođeni ovum ima sve instrukcije kodirane u DNK da nas napravi u ono što smo mi fizički (pod odgovarajućim okolišnim uslovima).

Ali, kako embrion raste različite ćelije na različitim mestima se moraju specijalizirati, tako da jedino određene instrukcije su izvršene – ćelije postaju diferencirane. Instrukcije su tamo, ali ugašene nekako, i u pravoj sekvenci. Prisutni su komplikovani genetski prekidači i takođe proces nazvan metilacija – vezivanje metil grupa hemijskim „slovima“ DNK koja kodiraju za instrukcije koje trebaju biti „ugašene“.

Jedva da je protezanje predložti da Onaj koji je programirao sekvence da se informacije gase tokom razvoja mogao je i ugasiti informaciju u zmiji. Slično, jedno objašnjenje mesožderstva koje se pojavilo nakon Pada je paljenje prikrivene genetske informaciju za strukture odbranu-napad – vidi specifični primer žarećeg mehanizma meduze.

Sažetak

Nekoliko zmija sa sićušnim nogama su otkrivene, ali svuda jedinstvene geološke lokacije i „doba“.

Istraživači su koristili naprednu tehniku da pokažu fini detalj u nogama jednog od njih, Eupodophis.

Gubitak strukture je konzistentan sa Padom, tako da nije dokaz evolucije nad stvaranjem.

Postoje dve nespojive teorije evolucije zmije, od vodenih reptila nazvanih mosasauri i od kopačkih guštera.

Noge postoje na zmijama koje su jedva „primitivne“ čak i po evolucionom mišljenju. Tačnije, one imaju karakteristike koje postoje samo kod zmija koje evolucionisti smatraju „naprednim“. One se takođe pojavljuju „poznije“ u fosilnom zapisu nego beznoge zmije. Neki evolucioni autoriteti njih ne smatraju da su preci prvih beznogih zmija.

Kada je Bog prokleo zmije da hodaju na trbuhu, On je verovatno ugasio genetsku informaciju za noge i druge strukture. Nogate zmije mogu biti rezultat mutacije koja pali ovu informaciju ponovo, ali ova informacija je bila oštećena mutacijama još od Pada.

1. Amos, J., Ancient serpent shows its leg, BBC News, April 2008.
2. Rage J.C. & Escuillié F., Un nouveau serpent bipède du Cénomanien Crétacé. Implications phylétiques, Comptes rendus des’séances de l’Académie des Sciences, Paris, Series IIa, 330(7):513–520, 15 April 2000. Rage J.C. & Escuillié F. Eupodophis, 2002. A new name for the genus Podophis
3. Rage and Escuillié, 2000, an extinct bipedal snake, preoccupied by Podophis Wiegmann, 1843 (Lacertilia, Scincidae), Amphibia-Reptilia, Leyden, vol. 23, pp. 232–233.
4. Hecht, J., Prehistoric pins, New Scientist 2231:12, 25 March 2000. Return to text.
5. Rage J.C. & Escuillié F., The Cenomanian: stage of hindlimbed snakes, Carnets de Géologie / Notebooks on Geology: Article 2003/01 (CG2003_A01_JCR-FE) .

Izvor: https://creation.com/another-leggy-snake

Da li je Postanje poreklom od Enuma Eliš

str. 62 i 63, the Genesis account, teološki, istorijski i naučni komentar na Postanje 1-11,

Džonatan Sarfati, PHD, F.M.

Najomiljenija teorija poticanja od pagana je da je Postanje posuđeno iz Enuma Eliša-a. To je mit napisan akadskim klinastim pismom koji se sastoji od 1000 stihova i zapisan je na sedam glinenih pločica. Ime dolazi od prvih reči „kada na visini“ – enuma eliš la nabu šamani, „kada nebesa iznad ne behu nazvana …“

Engleski istraživač i arheolog Ostin Henri Lajar (1817-1894) otkrio je njegove fragmente u Ninevi (danas u modernom Iraku). Engleski asirolog Džorž Smit (1840-1876), koi je takođe otkrio Gilgamešov ep objavio ih je 1876. godine pretenciozno kao Haldejski izveštaj Postanja.

Nakon što je ovo otkriveno Fridrih Delič (1850-1922) je predložio tvrdnju da je većina Postanja posuđeno iz ove knjige. Njegov prvi predlog je bio na predavanju Deutsche Orient Gesellschaft u Berlinu pod nazivom „Babel und Bibel“ („Vavilon i Biblija“), 13. januara 1802. godine. Fridrih Delič je bio sin Franca Deliča koji je bio ko-autor odličnog komentara kojeg sam često citirao. Nažalost, Fridrih je bio liberalan teolog nasuprot njegovom konzervativnom ocu i takođe je napustio očev istaknut pro-semitizam. Njegov učenik Paul Haupt (1858-1926) je čak bio zagovornik proto-naci viđenja da je Isus arijskog porekla.[1]

Enuma Eliš nije ustvari uopšte izveštaj stvaranja. On započinje sa pitkom vodom koja je oličena kao bog Apsu, mešajući se sa slanom vodom oličenom kao boginja Tiamat. Upravo kad se pitka voda uliva u more mulj se često stvara baš u delti i može biti to tumačeno kao događaj stvaranja. To je zapravo jednostavna fizička hemija: čestice mulja su već bile prisutne tamo u rečnoj vodi, ali zahvaljujući nošenjem jednakih naelektrisanja, ove čestice su suspendovane elektorostatskom repulzijom među njima. Kada se reka susreće sa slanom vodom joni uveliko neutralizuju naelektrisanje i poništavaju električnu repulziju. Tako da čestice flokuliraju (ugrubo: talože se).[2]

Ali mit kaže da su bogovi rođeni od sjedinjenjem Apsu i Tiamata. Međutim, kasnije oni čine tako veliku buku da Apsu poželi da ih pobije. Najmoćiniji bog Ea uspeva da uspava Apsua i potom ga ubija. Ali zatim Tiamat želi osvetu za ubistvo njenog muža i rađa 11 bogova-čudovišta. Jedan, Kingu, postaje novi suprug Tiamata i general njene armije.

Bogovi su preplašeni, ali tada Marduk sin od boga Ea koji je čak i snažniji od Ea prihvaća da pomogne u zamenu za to da bude proglašen Kraljem bogova. On hvata ogromnu Tiamat u mrežu, usiljava žestoki vetar u njena usta koji naduvava njenu unutrašnjost i ubija je sa strelom kroz njen stomak i srce. Tada razbija njenu glavu sa toljagom, raseca njeno telo na dvoje „kao ribu za sušenje“ i pravi nebo od gornjeg dela i zemlju od donjeg tela. Tiamatove plačne oči postaju izvor reka Tigrisa i Eufrata i rep postaje Mlečni put.

Tada Marduk hvata Kingua i pogubljuje ga. Od njegove krvi pomešane sa glinom stvoreni su ljudi da služe bogovima. Marduk uz to postaje glavni bog Vavilona. U Hebrejskoj Bibliji je poznat kao Merodah.

Kao što vidimo ovi „bogovi“ su smrtni, nasilni i krhki, i nisu vrhovni gospodari nad tvorevinom. Ovo nije ništa kao Tvorac Bog Postanja, vrhovni gospodar Bog nad svim što je stvorio.[3]

[1] Haupt, P., The Aryan Ancestry of Jesus, The Open Court 4(1):193-204; opensiuc.lib.siu.edu/ocj/vol1909/iss4/1

[2] Ovo je jako pojednostavljen opsi onoga što je rigorozno objašnjeno poznate DLVO (Deryagin-Landau/Verwey-Overbeek) teorije koloidne stabilnosti.

[3] Vidi takođe Adamthwaite, M.R., Is Genesis 1 just reworked Babylonian myth? J.Creation 27(2):99-104, 2013. Murray Damthwaite, doktor sa Melburn Univerziteta (Australia) u Drevnoj istoriji, jeszicima (akadskim) i književnosti.

Mojsije - autor Petoknjižja

str. 9 i 10, the Genesis account, teološki, istorijski i naučni komentar na Postanje 1-11

Džonatan Sarfati, PHD, F.M.

Prvih pet knjiga Biblije – Postanje, Izlazka, Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakoni – su poznate kao Tora, Zakon ili Petoknjižje. Tora je odavno bila pripisana Mojsiju. Zaista, unutrašnji dokaz iz knjiga ukazuje na Mojsija, jer one tvrde da je on autor, npr. Izlazka 17:4; 24:4-7; 34:27; Brojevi 33:2; Ponovljeni zakoni 31:9, 22, 24.

Na ovoj potpori, druge knjige Staroga Zaveta potvrđuju da je Mojsije autor, npr.Isus Navin 1:7-8; 8:32-34; Sudije 3:4; 1 Careva 2:3; 2 Careva 14:6; 21:8; 2 Hronike 25:4; Jezdra 6:18; Nemija 8:1; 13:1; Daniel 9:11-13.

Nastavljajući u Novi Zavet, njegovi pisci takođe potvrđuju da je Mojsje autor, npr. Jovan 1:17; Dela Apostolska 6:14; 13:39; 15:5; 1 Korinćanima 9:9; 2 Korinćanima 3:15: Jevrejima 10:28.

Konačno, sam Isus navodi Mojsije kao autora. On često govori o Mojsijevim spisima ili Zakonu Mojsijevom, bez ikakvog poricanja, npr. Matej 8:4; 19:7-8; Marko 7:10; 12:26; Luka 24:27, 44; Jovan 7:19. Zaista, Isus naglašava ozbiljnost odricanja Mojsija nekoliko puta.

Isus je upozorio neverujuće Jevrejske vođe u Njegovo vreme:

„Jer da verovaste Mojsiju, verovali biste i meni; jer on pisa o meni.

A kad njegovim Pismima ne verujete, kako ćete verovati mojim rečima?“

Jovan 5:46-47

Slično i danas, liberalni teolozi koji sumnjaju Mojsiju često sumnjaju i šta je Isus rekao (osim ako selektivno korištenje Njegovih reči ne može nekako biti izvrnuto da daje potporu političko korektnom cilju s kojim se oni slažu). Čak još važnije, u izveštaju o bogatom čoveku nakon smrti u Luka 16:31, Isus kazuje kako je ovaj čovek molio nekoga da se vrati iz mrtvih da upozori njegovu braću. Ali kako Isus objašnjava dalje:

"On (Avram) mu je rekao (bogatom čoveku u Paklu),“Ako ne slušaju Mojsija i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uveriti.“

Ovo je izuzetno ozbiljno: Isus je rekao da oni koji odbace Mojsija neće biti uvereni čak i samim vaskrsenjem. Tako da nije čudno da one crkve i seminari koji odbacuju istoričnost Mojsijevih spisa često takođe odbacuju doslovno telesno vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista.

Zaista, Isus je otišao dalje u Matej 5:18 da potvrdi apsolutni autoritet Mojsijevih spisa, Zakona:

„Jer zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona dok se sve ne zbude.“[1]

Isus potvrđuje inspiraciju Pisma čak i do najmanjeg slova – grčke jote, ekvivalenta hebrejskom jod („jot“ KJV) – ili dela „crte“, najmanjeg poteza pisaljke odnoseći se na beta, ili kapa, ili daleta, ili reša („naslova“ – KJV).

[1] Primenjivost Mojsijeovg Zakona za danas je drugo pitanje od njegove nepogrešivosti i njegovog autoriteta njegovoj namenjenoj publici, i izvan područja CMI. Ali vidi Cosner, L., Is eating shellfish still an abomination? creation.com/all-food-clean, 1. septembar 2012.

Dokaz Boga – kozmološki argument

Postoje razni dokazi Boga, kako filozofski, tako i naučni i istorijski. Ovde ću se osvrnuti na filozofski dokaz Boga i to jedan od njih tzv. kozmološki dokaz Boga ili jedan od njih.

Kozmološki dokaz dokazuje Boga na principima stvaranja. Kao prvo da bi se dokazalo da vreme ne ide unazad u beskonačnost možemo se poslužiti Kalam argumentom. Ako uzmemo niz domina koje su poredane jedna kraj druge i one padaju u niz i ako kažemo da je današnje vreme vreme kada je određeni niz domina pao, ako idemo dalje u prošlost mora biti vreme kad su domine započele da padaju. Znači da bi došli do početka vremena dolazima do početka padanja domina. Stoga je nužno da su domine jednom počele da padaju da bi domine došle do ovog vremena u kojem se nalazimo. Znači postoji početak vremena. Onda na osnovi tog agumenta dolazimo do početka vremena kada ničega nema. A kako je sve nastalo što danas postoji? Ništa ne može nastati samo od sebe. Stoga da bi svemir nastao mora biti stvoren, jer nešto ga mora stvoriti. Početak materije mora biti nematerijalan i bezgranično moćan. Početak celog kosmosa mora biti kompleksniji od samog kosmosa. Samo komleksnije stvara manje kompleksno. Znači, tvorac svega je Bog. Početak vremena je večan. Tvorac je bezgranično moćan.

Na koji način kompleksnije stvara manje kompleksno. Evo primera, da bi nastalo dete trebaju oba roditelja, da bi nastalo umetničko delo mora ga oslikati umetnik koji je kompleksniji od samog umetničkog dela.

Napad na kozmološki argument je napravio Kant tvrdeći da se iz empritijskog, iskustvenog prelazi u transcadentno. Međutim, to nije pobijanje dokaza već samo opis argumenta. Sasvim je irelevantno što se empirijski dokazuje trancedentno, jer se putem argumenta samo dokazuje postojanje transcadentnog tj. Boga, a ne ulazi u teološke opise i dubine, ovde se samo dotičemo trancadentnog, a ne ulazimo u teološko dokazivanje. Ne idemo u teološko opisivanje, u dubine. Sasvim je nebitno što se iz empirijskog prelazi u trancadentno, jer se putem empirijskog ovde dokazuje trancadentno, ali se ne ulazi u dubinu. Ako ja npr. mogu dokazati trancadentno putem empirijskog sasvim je irelevantno što se to obavlja, dakle, to je samo opis argumenta, a ne njegovo pobijanje. Ako npr. neko može dokazati putem dokaza ko je ubio žrtvu, sasvim je irelevantno što ti pomoću dokaza možeš da pronađeš ubicu koga nikad nisi ni video, niti ga znaš, znači sasvim je nebitno što inspektor ne vidi ubicu niti ga zna, a može da dokaže da je neki čovek ubica. Kao i na primer kad bi čovek mogao da hoda i da leti, sasvim je nebitno što sad čovek hoda, pa sad opet leti, i ako neko kaže: „on od hodanja prelazi na letenje, znači to nije istinito“; to je besmislica, jer ako neko to radi tj. prelazi od hodanja na letenje nikakav značaj nema ta kritika ili takoreći pobijanje, jer on to čini. Stoga, to je samo opis argumenta, a ne njegovo pobijanje. Ako neko može kozmološkim argumentom dokazati Boga, sasvim je nebitno što on putem iskustvenog dokazuje trancadentno. Tako da Kant nije u pravu.

Kozmološki argument stoji, a Kant se pokazuje sofistom.