Još jedna nogata zmija?

Šta kreacionisti da misle o tome?

Džonatan Sarfati

Objavljeno: 29. aprila 2008. godine

Evolucinisti su uzbuđeni zbog nedavnog otkrića, stražnjih nogu na fosilu zmije.1

Ali, šta je zapravo pronađeno i koja su prihvatljiva i neprihvatljiva objašnjenja?

Šta je pronađeno?

Slika: news.bbc.co.uk

Zapravo, sam fosil je prilično stara vest. Francuski paleontolog Žan Klod Raž i Fransoa Escvil su ga otkrili 2000. godine otisnutog na tankom krečnjačkom bloku blizu Lebanskog sela al-Namura. 85 cm (33,5 in) dugačko stvorenje je uvršteno uniformacijskom stratigrafijom Cenomijskoj fazi, prvoj fazi gornjeg Kreatocena i „datirano“ je na oko 94 miliona godina starosti. Prvi put je stvorenje nazvano Podophis descousensi,2 ali ime roda je otklonjeno, tako da je preimenovano u Eupodophis.3

Aleksandra Houssaye iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Parizu i njen tim su analizirali fosil sa intenzivnim laserom X-zrake iz Evropskog sinhroton radijacijskog postrojenja na rubu Alpa. Proces je nazvan komputirana laminografija, u kojem je 3D slika izrađena iz stotine 2D X-zrake-slika koje seku kroz stvorenje. Tako da stvorenje može biti analizirano u finim detaljima bez da ga se uništi.

Istraživači su napravili razumnu tvrdnju da su pronašli femur (kost kuka), tibiu i fibulu (kost donje noge), zglob kolena i kost članka. Dr. Houssaye je komentirala:

„Mi smo bili sigurni da je imao dve noge, ali ih je bilo odlično videti i nadamo se da ćemo pronaći druge karakteristike koje nismo mogli videti na drugom udu.“

Zaista, samo ime znači „zmija sa dobrim nogama“, tako da čak i noge ustvari nisu bile novo otkriće; to je bio detalj otkriven naprednom analitičkom tehnikom. Ali, da li „noge“ dugačke 2 cm i nedostajući prsti mogu biti klasificirani kao „dobro“. To je drugo pitanje.

Dokaz evolucije?

Čak i sa pretpostavkom da može biti utvrđeno da je predak današnjih zmija imao noge, kreacionisti u principu nemaju problema sa gubitkom karakteristika kroz prirodne procese. Razvoj beznožnosti nije dokaz evolucije molekula ka čoveku, koja zahteva dodatak nove genetske informacije. Gubitak nogu može biti postignut kroz degeneraciju DNK informacijske sekvence koja određuje razvoj nogu. Vidi takođe: Beetle bloopers: Even a defect can be an advantage sometimes.

Postoje dve protivničke evolucione teorije. Jedna kaže da su se zmije pojavile od morskih reptila nazvanih mosasauri, dok druga tvrdi da su se pojavile od kopnenih kopača tj. monitor guštera. Istraživači se nadaju da će ovaj novi fosil razrešiti debatu. Ali, ovo znači da karakteristike koje navodno pokazuju zajedničkog pretka prema jednoj teoriji, moraju zapravo biti homoplazije, tj. konvergentna evolucija karatkeristika koja se pojavila nezavisno, ako je druga teorija tačna. Ali, homologija se smatra da je dokaz za evoluciju (bez obzira na mnoge probleme; vidi: Common structures = common ancestry?). Pozivanje na homoplaziju je zapravo ublažavanje dokaza koji se ne uklapaju u paradigmu i zaista je takvo ublažavanje dokaza sveprisutno.

Bolje objašnjenje je da su mosasaur zastupnici u pravu da su zmije mogle evoluirati od monitor guštera i zastupnici monitora su u pravu da su zmije mogle evoluirati od mosasaura. To jest, zmije nisu evoluirale ni od čega i stvorene su kao zmije!

Slika: news.bbc.co.uk

Kako je Eupodophis descouensi mogao izgledati. Noge su skroz dole na telu.

Kredibilna evoluciona priča treba da pokazuje „primitivne“ zmije sa istaknutim nogama i dok su zmije postajale „naprednije“ noge su se trebale smanjivati. Ali, fosilni zapis zmija ne pokazuje to. Zmije koje su datirane kao „starije“ od nogatih ne pokazuju da su imale noge. To jest, nogate zmije izgledaju kao „napredne“ na određeni način. Prije opisana nogata zmija Haasiophis terrasanctus je bila dovoljno „napredna“ da otvori vilicu da pojede plen veći od njene glave isto kao što kopneni konstruktori kao pitoni i danas rade. Ova i druge nogate zmije Pachyrhachis problematicus su bile „napredne zmije tako da su ponovo evoluirale noge“, prema Olivier Repelu iz Fild muzeja u Čikagu.4 Drugim rečima, on ne veruje da je ova jedinka evolucioni prethodnik prve beznoge zmije.

Raž i Eskvil kažu za sve tri nogate zmije Haasiophis, Pachyrhachis i Eupodophis:

„tri zadnjonožne zmije imaju makrostomatnu lobanju, ali u današnjim zmijama ova osobina se pojavljuje samo u oblicima za koje se smatra da su „najnapredniji“, Makrostomata, a priori, ova struktura treba biti izvedena.“5

Značajno da sve tri zmije su u jednoj stratografskoj fazi i jednoj geografskoj lokaciji. Raž i Eskvil kažu:

„Činjenica da potvrđeno ili izvedeno sve nogate zmije su iz Cenomaijskog doba je iznenađujuće. … Dodatno, ove zmije imaju veoma ograničenu geografsku distribuciju. Sve se pojavljuju u „mediteranskom“ području Tetisa ili u njegovoj okolici, na severnim, istočnim i južnim marginama postojećeg Mediterana i njegovom proširenju sve do prelaznog područja između Akvitanije i Pariškog korita.“

Ovo podseća na posebnost da je jedna provincija Kine izbacila sve navodne pernate dinosaure kao i Arheoraptor prevaru, osim što istraživanju nogate zmije nedostaju upitni aspekti pernate dino industrije.

Noge su sićušne u usporedbi sa veličinom stvorenja za sve tri nogate zmije. Ali, čak i danas boa i pitoni imaju sićušne „krakove“ koji se nalaze blizu njihovih krajeva koji se danas koriste za hvatanje tokom parenja. Vidi takođe: Vestigal Organs: What do they prove?

Moguće biblijski saglasno objašnjenje

Jedna ideja nije moguća, a to je da je ovo zmija iz doba Pada kada je Bog prokleo zmiju u Postanju da gmiže na svom stomaku (Postanje 3:14). Nije, s obzirom da je ovo fosil, verovatnije je formiran u Nojevom Potopu oko 1.600 godina nakon Prokletstva. Zapazi takođe, svaki geološki red nije redosled doba, nego redosled zatrpavanja od strane Potopa i njegov posledični efekat. Vidi: Biblical Geology: Properly Understanding the Rocks.

Ali, takvi fosili mogu osvetliti prirodu Prokletstva. Mi ne znamo tačno šta je Bog učinio sa zmijom, ali jedna od mogućnosti je da je ugasio genetsku informaciju koja čini noge, kukove i druge karakteristike nužnim za hod.

Ako je ovo tako, mutacija je mogla upaliti nešto od ove informacije ponovo, ali nepotpuno. Takođe, nekorištene sekcije genoma će verovatnije akumulirati mutacije bez prirodne selekcije da ih iskoreni. Tako da ako se ova sekcija upalila pre hiljadu godina nakon Pada, mogla je biti upropašćena sa svim mutacijama. Tako da je jedini rezultat u sitnim deformisanim nogama previše malim za hod. Činjenica da su ove nogate zmije zatrpane u jednom području i na istoj fazi u Potopu upućuje na zajednički okolišni faktor koji je uticao na ovu ekološku zonu.

Dandanas, još više vremena od stvaranja, čak i više mutacijskog tereta je moglo biti akumulirano značeći da bi bilo čak i manje razumljive informacije da se upali. Dr. Džon Sendfor, izumitelj genetskog pištolja je pokazao da stopa akumuliranog mutacijskog oštećenja je tako velika da bi uništila naše genome u potpunosti u navodnim milionima godina. Pogledaj njegovu knjigu: Genetic Entropy and the Mystery of the Genome.

Zaista, isključivanje informacije se dešava stalno, svaki put kad embrion uzrasta u odraslu jedinsku. Svaki pojedinac započinje kao jedna ćelija – zigota ili kao ovum oplođen od spermatozoida. Ovaj oplođeni ovum ima sve instrukcije kodirane u DNK da nas napravi u ono što smo mi fizički (pod odgovarajućim okolišnim uslovima).

Ali, kako embrion raste različite ćelije na različitim mestima se moraju specijalizirati, tako da jedino određene instrukcije su izvršene – ćelije postaju diferencirane. Instrukcije su tamo, ali ugašene nekako, i u pravoj sekvenci. Prisutni su komplikovani genetski prekidači i takođe proces nazvan metilacija – vezivanje metil grupa hemijskim „slovima“ DNK koja kodiraju za instrukcije koje trebaju biti „ugašene“.

Jedva da je protezanje predložti da Onaj koji je programirao sekvence da se informacije gase tokom razvoja mogao je i ugasiti informaciju u zmiji. Slično, jedno objašnjenje mesožderstva koje se pojavilo nakon Pada je paljenje prikrivene genetske informaciju za strukture odbranu-napad – vidi specifični primer žarećeg mehanizma meduze.

Sažetak

Nekoliko zmija sa sićušnim nogama su otkrivene, ali svuda jedinstvene geološke lokacije i „doba“.

Istraživači su koristili naprednu tehniku da pokažu fini detalj u nogama jednog od njih, Eupodophis.

Gubitak strukture je konzistentan sa Padom, tako da nije dokaz evolucije nad stvaranjem.

Postoje dve nespojive teorije evolucije zmije, od vodenih reptila nazvanih mosasauri i od kopačkih guštera.

Noge postoje na zmijama koje su jedva „primitivne“ čak i po evolucionom mišljenju. Tačnije, one imaju karakteristike koje postoje samo kod zmija koje evolucionisti smatraju „naprednim“. One se takođe pojavljuju „poznije“ u fosilnom zapisu nego beznoge zmije. Neki evolucioni autoriteti njih ne smatraju da su preci prvih beznogih zmija.

Kada je Bog prokleo zmije da hodaju na trbuhu, On je verovatno ugasio genetsku informaciju za noge i druge strukture. Nogate zmije mogu biti rezultat mutacije koja pali ovu informaciju ponovo, ali ova informacija je bila oštećena mutacijama još od Pada.

1. Amos, J., Ancient serpent shows its leg, BBC News, April 2008.
2. Rage J.C. & Escuillié F., Un nouveau serpent bipède du Cénomanien Crétacé. Implications phylétiques, Comptes rendus des’séances de l’Académie des Sciences, Paris, Series IIa, 330(7):513–520, 15 April 2000. Rage J.C. & Escuillié F. Eupodophis, 2002. A new name for the genus Podophis
3. Rage and Escuillié, 2000, an extinct bipedal snake, preoccupied by Podophis Wiegmann, 1843 (Lacertilia, Scincidae), Amphibia-Reptilia, Leyden, vol. 23, pp. 232–233.
4. Hecht, J., Prehistoric pins, New Scientist 2231:12, 25 March 2000. Return to text.
5. Rage J.C. & Escuillié F., The Cenomanian: stage of hindlimbed snakes, Carnets de Géologie / Notebooks on Geology: Article 2003/01 (CG2003_A01_JCR-FE) .

Izvor: https://creation.com/another-leggy-snake