Tajna životinja

Životinje imaju veliku dubinu. Ljudima je i nepoznata.

Uzmimo na primer činjenicu da neke životinje mogu predvideti zemljotres, dok ljudi po prirodi uopšte ne znaju da dolazi. Ljudi to uopšte ne razumeju kako životinja može predvideti zemljotres.

Pre par dana slušam kako je jedna mačka uvek dolazila kod jednog gazde u kuću, u fotelju i onda ju je on tamo mazio. Kad je gazda umro, mačka, kad je došla na fotelju popela se gore na nju i mjaukala. Znači, ona kao da zna da je gazda umro. Kako ona to može znati, ljudi to ne razumeju.

Čujem primere kako pas zna kad je njegov gazda umro, čak ima primera i neke krave. Kako je to čudno. Ljudi to ne razumeju.

Pre jedno vreme je bila vest da je jedna mačka u Rusiji zvana Maša spasila dete od smrzavanja tj. bebu. Bila je zima i beba sama u kući, a tamo je bila i mačka, sva bundasta. Ona je da bi zaštitila bebu od smrzavanja zagrlila je i glasno mjaukala tražeći pomoć. Jedna žena u blizini je to čula i došla u kuću, pozvala hitnu pomoć i bebu su odvezli u bolnicu. Mačku su takođe povezli u bolnicu , koja je bila sva zabrinuta. U bolnici je pokazivala očite znake zabrinutosti prateći bebu i čekajući pred vratima. Beba je ostala dobro, a na kraju je mačka Maša najviše zaslužna što se beba nije smrznula. Eto kako je to čudno. Ljudi ne mogu da shvate takvu dubinu životinja.

Stvar je u tome da ljudi ne poznaju dovoljno životinje. Zasigurno znaju njihove organe i unutrašnjost, ali ne shvataju same životinje. Puno je to dublje nego na prvi pogled.

Nedavno pokušavam da komuniciram sa patkovima. I primetio sam da patkovi imaju poseban govor kad prolaze u miru kraj drugih patkova, kao da govore: „prolazim u miru“. Tako sam ja bez problema stvarajući takve zvukove prošao kraj jednog patka koji je sedeo kraj gume. Ja sam prošao pored njega, a on uopšte nije ni ustao, a inače bi ustao i pobegao kao što uvek rade. Takođe, postoje glasovi prijateljstva i glasovi teranja i drugo što je neidentifikovano. Kod glasova prijateljstva sam primetio da patak sedne i maše repom, a i može mu se puno bliže prići da ne pobegne. U biti, sve to govori o jednom komplekson jeziku koji patkovi imaju. Ljudi ih kolju i jedu, a ne razumeju koju i kakvu dubinu imaju patkovi.

Ljudi znači jedu životinje, a uopšte ih ni ne razumeju.

Kako ljudi malo znaju o životinjama.

Setim se posle kako je neki od sv. Otaca napisao da su prvi ljudi izgubili to da razumeju govor životinja. Upravo je to sada meni i jasno da jesu. Životinje imaju neki svoj govor, koji je urođen, koji oni međusobno razumeju, kao što mogu da primetim na primer kod patkova. Životinje zaiste imaju neki svoj govor, svoj oblik komunikacije. Prvi ljudi su zasigurno razumeli taj govor životinja, i zato je taj sv. Otac i napisao to da su prvi ljudi razumeli govor životinja.

Kad petao zapeva jutarnju pesmu niko to ne razume šta to znači, ali bi trebalo da pomislimo da zaista on nešto i govori. Samo mi to ne razumemo, a prvi ljudi bi zasigurno razumeli taj govor.

Životinje imaju veliku dubinu, a ljudi ih ne razumeju. Životinje imaju svoj govor, ali ih ljudi ne razumeju. Životinje su zaista nešto drugačije od ljudi, nisu oni nikakav niži stepen evolucije, nego specifične vrste živih bića, koje ljudi ipak još ne razumeju u potpunosti.

Zograf je u jednom svom stripu opisao kako je jedan njegov zec koga je imao kao ljubimca; pred smrt, tj. dan prije nego što će uginuti pogledao ga odjednom u lice i tako ga gledao jedno vreme iako to ranije nije nikada činio. Sutradan je uginuo. Znači, on kao da je znao da će sutra uginuti i nešto mu je hteo da kaže. To je prava misterija. Taj svoj strip Zograf je nazvao: „Životinje ko ste vi“.

I stvarno, s obzirom da ne razumemo životinje zaista možemo reći zajedno sa Zografom: „Životinje ko ste vi“.